Onog istog dana – prvog u tjednu – dvojica Isusovih učenika putovala su u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. Ali prepoznati ga – bijaše uskraćeno njihovim očima. On ih upita: »Što to putem pretresate među sobom?« Oni se snuždeni zaustave te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?« A on će: »Što to?« Odgovore mu: »Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok – silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.
Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.« A on će im: »O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?« Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u
svim Pismima ima o njemu. Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. No oni navaljivahu: »Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!« I uniđe da ostane s njima. Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. Uto im
se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. Tada rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?« U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. Oni
im rekoše: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!« Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. Riječ Gospodnja.
Puno je lijepih pouka u gore navedenom Evanđelju, evo nekih: – učenici zbunjeni odlaze iz Jeruzalema iz grada gdje su očekivali Isusovu slavu, a dogodilo se razapinjanje! Ali u Jeruzalemu je i uskrsnuće!
– Ne mogu o svim ti događajima ne razgovarati. Zanimljivo, Isus im pristupa dok o njemu razgovaraju. Bog dolazi čovjeku dok ga traži, dok o njemu govori, pa makar ne razumio mnoge pojave i događaje oko sebe.
– Isus im otvara i tumači pisma, povezuje s događajima koje su sami doživjeli i uči ih prepoznavati znakove vremena. Bogu je stalo do čovjeka!
– Učenicima gori srce i žele da neznanac, koji im postaje tako ugodan ostane s njima. Da, lijepo je čovjeku biti u Božjoj blizini, bio ili ne bio toga svjestan.
– Iako su Isusa dobro poznavali, nisu ga prepoznali što je jasan znak da je Uskrsli Krist drugačiji nego tjelesni. Boga se prepoznaju u lomljenju kruha. A lomljenje kruha jest euharistija ili sveta misa.
